Senua's Saga: Hellblade II - Recenzija

Kada smo pre četiri godine dobili prvu potvrdu da se pravi punokrvni nastavak sada već kultne igre Hellblade: Senua's Sacrifice koja je pored svog skromnog budžeta uspela da nadmaši mnogobrojne AAA projekte iz 2017. godine, mnogi su pomislili da će ubrzo u rukama dobiti najbolju igru koju je engleski studio Ninja Theory ikada napravio. Ovakva očekivanja su bila opravdana jer je prva saga ratnice Senue uspela da ostvari neočekivan uspeh zbog veoma nestandardne centralne teme igre (realistični pogled na unutrašnju borbu fiktivnih glasova mentalno nestabilne osobe), uspešne audio/vizuelne prezentacije, i takozvanog „AAA Indie“ razvoja projekta uz pomoć samo dvadeset centralnih developera.

Ali splet okolnosti u kojem je ova nova igra dobila veliki fokus iz Xbox-a (novog vlasnika igre) se na kraju ispostavio neopravdanim, jer je finalni proizvod ispala igra koja briljira u mnogim poljima ali posustaje u onim najbitnijim koji su učinili original tako upečatljivim.

Sada kada smo odigrali Hellblade II ostaje nam samo da javimo da Ninja Theory nije uspeo da nas oduševi, i da će nova avantura Senue verovatno većinu igrača ostaviti ne samo ravnodušnim već čak i razočaranim.

Posle spasa duše njenog voljenog Dillion-a, Senua kreće u novu bitku protiv bogova

Senua's Saga: Hellblade II kreće nedugo posle krvavih i psihodeličnih događaja iz 9. veka prikazanih u prvoj igri, gde ratnica Senua sa negostoljubivijih Orknijskih ostrva na samom severu Engleske (čiju istoriju i mitologiju su napisali narodi dolinskih Škota, Vikinga i Pikta) kreće na veliku avanturu da spasi svoj narod od najezde nemilosrdnih lovaca na robove sa Islanda.

Na samom početku nastavka ona uspeva da se oslobodi tokom velike oluje i ispliva na obalu Islanda. Ali, nedugo potom ona postaje svesna da se među negodstoljubljivim vulkanskim obalama, planinama i pećinama se krije potpuno novo iskonsko zlo koje će je dovesti do nove ivice ludila i dati joj šansu da ispita koliko je ona svoj um stavila pod kontrolu kada je osvetila smrt svog voljenog Dillion-a od vikingške boginje Hele.

Shvativši da se narod Islanda našao u velikim problemima zbog pojave mnogobrojnih džinova koji svake večeri traže ljudske žrtve, ona oko sebe okuplja malu grupu saboraca i daje im novu nadu za bolju budućnost. Znajući iz svoje bolne istorije da se bogovi se MOGU poraziti ako im se priđe uz puno saznanje njihovog razloga ludila, ona iskorišćava svoju moć da vidi skrivenu magiju u svom okruženju i traži pomoć od skrivenih bića u dubokoj unutrašnjosti ovog vulkanskog ostrva.

Suočena sa opasnostima koje dramatično nadmašuju njeno putovanje u pakao iz prve igre, Senua će u ovoj igri morati da se odupre velikom zlu njenog pokojnog oca (koji je opet prikazan preko efektivne audio naracije) i stabilizuje svoju popucalu psihu preko uticaja troje saboraca koji uspevaju da joj na svoj unikatni način pomognu – njenu moć da vidi skrivene stvari u svetu oko sebe u formi dobroćudnog starosedeoca Fargrimr-a, bol gubitka cele porodice i želje za zaštitom svog naroda u vidu mlade ratnice Astridr, i načina kako da se odupre zlom ocu u formi ratnika Thorgestr-a.

Igrači koji hoće da udube još dublje elemente psihe mlade Senue će takođe nađi dodatne delove njene prošlosti u istorijama i formi džinova koje terorišu ovo ostrvo.

Island je postao dom moćnih džinova koji traže žrtve svake noći

Tokom veoma linearne kampanje koja će od igrača tražiti da ulože svega šest sati vremena da dođe do odjavne špice (ako ne traže dodatne sakrivene narativne objekte razbacane po mapi), igrači će saznati da gameplay opcije ovog naslova nisu napredovale u odnosu na original. Štaviše, sada je dostupno još manje opcija za interakciju sa svetom na samom gamepadu!

Iako je budžet igre i broj developera bio drastično povećan, i Ninja Theory je imao svo vreme ovo sveta da naprave veću i izazovniju igru, oni su se ipak odlučili da se posvete samo centralnoj priči i fantastičnoj audio/vizuelnoj prezentaciji. Kao i u prošlom delu, igrači će i ovde potrošiti većinu vremena šetajući se od jedne puzzle zone do druge, i retkih borbenih arena koji će uvesti malo akcije u ovaj veoma spor naslov.

Zagonetke su pojednostavljene u odnosu na prošlu igru i svode se sada na dva bazična puzzle stila koja će pred kraj igre da se spoje – traženje simbola u okruženju oko igrača i promena izgleda okruženja radi otključavanja novih prolaza. Nažalost, čak i ako hoćete da nađete neki izazov u ovim zagonetkama, sama igra će vam upropastiti uživanje sa neprekidnim audio šaptanjima koji će predložiti brz način za rešavanje svakog problema. Ovi audio elementi šapata njenih internih misli tokom igre postaju sve više iritantni jer se oni neće fokusirati samo na Senuine probleme i situacije u kojima se našla (što je odlično prikazano u originalu gde su glasovi psihoze uglavnom predstavljali njene interne konflikte), već će komentarisati apsolutno svaki element igre.

Glasovi po svojoj funkciji sada postaju maltene audio forma nevidljivog HUD-a, mini mape, i walktrough dokumenta, pretvarajući se u neprestanu reku komentara koja podseća na iritirajući Twitch chat koji kritikuje svaki potez igrača i priča o očiglednim rešenjima za banalne interakcije.

Volja mlade Senue da nadjača svoje unutrašnje psihoze će je učiniti jačom

Jedno od zanimljivih rešenja audio šapata njene psihoze iz originala je bilo prisutno u prvoj igri kada su Senuu napadali protivnici van direktnog pogleda kamere… Toga naravno nema u ovom gameplay-osiromašenom nastavku gde je Ninja Theory do maksimuma iskoristio svoj novi studio za snimanje pokreta glumaca i kaskadera, dajući igračima mogućnost da se samo bore 1 na 1 protiv velikog broja ljudskih protivnika.

Iako su borbene arene često prepune akcije i mnogih protivnika, Senua će morati da odstrani robovlasnike, kanibalske kultiste i pomahnitale podzemne ludake preko pojednostavljenih kontrola koje uključuju običan i jači napad, blok (sa parry funkcijom). Borbe jesu vizuelno impresivne i prepune unikatnih animacija mlaćenja oružjem, ubijanja i tranzicija između boraca, ali sve borbe od početka do kraja igre su totalno jednolične uz prisutne automatske checkpoint-ove posle skoro svakog odstranjenog protivnika.

Težina bitaka se ne menja, uz samo prisutno običnih humanoidnih protivnika koji će polako početi da koriste dodatnu opremu u formi bacajućih sekira, zapaljivih tečnosti i štitova. Nema direktnih sukoba sa boss bićima koje su nam u originali dali dublji pogled na mitologiju ovih Nordijsko-inspirisanog srednjovekovnog sveta, gde se čak i borbe protiv džinova sada rešavaju na veoma akciono-dizajniranom „emotivnom“ nivou bez oružane borbe.

Najlepša igra ikada napravljena?

Ono po čemu će ova igra jedino ostati zapamćena je bez svake sumnje njena vizuelna prezentacija. Ova igra u sebi promoviše sva nova tehnička rešenja koje donosi najnovija verzija Unreal 5 engine-a iz Epic-a, što se najviše može primetiti u ultra-detaljnim okruženjima (napravljenim preko direktnih skeniranja stena i prirodnih formacija ostrva Island i UE5 servisa Nanite), prirodnim i dinamičnim osvetljenjem (koje napaja UE5 servis Lumen), i skoro foto-realističnim likovima (dizajniranih u Novosadskom 3Lateral studiju!) koji daleko nadmašuju rendering performansi glumaca koje se čak mogu videti u CGI rešenjima najnovijih Holivudskih filmova.

Sama Senua je realizovana na nesvakidašnje uspešan način, dajući celoj igri mnogo veću dozu realnosti, a velik i komplikovan scenario je dao animatorki/glumici Melini Juergens odličnu šansu da na ekranu prikaže veoma komplikovanog lika koji mora proći kroz pakao i nazad sa veoma bliskim pogledima kamere na njeno izmučeno lice. I njena postava saboraca je odlično realizovana, mada oni su tokom igre imali mnogo manje šanse da dođu do izražaja, ostavljajući priču igre totalno fokusiranu na avanturu mlade Senue.

Ovakav audio-vizuelni spektakl (koji se kao i kod prošle igre jednostavno mora iskusiti sa kvalitetnim stereo slušalicama!) prikazan u forsiranom ultra-widescreen formatu neće učiniti igru puno zanimljivijom za igranje zbog ranije pomenutih gameplay problema, ali svakako daje igračima šansu da se dublje udube u istraživanje ovog prelepog pustog sveta i odličnu šansu da provere da li će njihov PC hardver biti spreman za buduće ambiciozne AAA naslove koji u potpunosti iskorišćavaju Unreal Engine 5.

Za igrače koji nemaju najjači PC hardver današnjice, developeri su se potrudili da u podešavanjima igre uključe širok spektar opcija za poboljšanje performansi, uključujući i uspešne Nvidia servise DLSS i Frame Generation koji nažalost nisu dostupni u Xbox Series X/S verzijama igre.

Pojednostavljene borbe i zagonetke smanjuju čar ovog vizuelnog remek dela

Senua's Saga: Hellblade II je igra rastegnuta između više ekstrema. Zaista nesvakidašnje prelepa igra koja totalno nadmašuje svu konkurenciju na tom polju, koja je ograničena pojednostavljenim gameplay-om, unutar psihotične priče koja previše forsira interne glasove Senue.

Iako je ova igra vredna igranja radi doživljaja nervnih slomova koje će Senua morati da preživi i nadjača, ovo je ipak naslov koji ne uspeva da nadmaši svog prethodnika.