Destiny 2: The Final Shape - Recenzija

Pre skoro tačno deset godina (12. juna, 2014. godine) majstori FPS žanra iz Bungie-a su premijerno pustili u rad prvi javni Alfa test njihove dugo čekane naučno-fantastične igre Destiny, dajući šansu PS3 i PS4 igračima da lično isprobaju početak velike sage u koju su uložili svo znanje i iskustvo stečeno pravljenjem mega-popularnih igara iz Xbox-ovog HALO serijala. I odmah po prvom pokretanju igre bilo je jasno da je Bungie našao pravu narativnu formulu u obliku malenog mehaničkog duha interstelarnog artifakta Traveler-a, tražeći iznad razrušenih autoputeva lansirnog kompleksa Cosmodrome-a novog kandidata koji bi odbranio čovečanstvo od beskrajnih hordi protivnika koji su opsednuli ceo naš sunčev sistem. Prihvativši moć Svetlosti, igrači su u formi besmrtnih boraca Guardiana krenuli u odbranu poslednjeg grada čovečanstva i napravili u prve korake oslobađanja sunčevog sistema.

Destiny je bez ikakve sumnje najambiciozniji FPS projekat svih vremena

Ovaj prvi test je javnosti stavio do znanja da će na par meseci kasnije na punoj premijeri prve Destiny igre dobiti nesvakidašnje unikatan live-service proizvod sa širokim spektrom online solo, coop i PvP contenta napravljenim na fanastično dobroj FPS gameplay osnovi koji će ih zabaviti godinama… Ali niko tada nije mogao ni pretpostaviti da će se originalni desetogodišnji plan igre zaista ostvariti.

Novi fokus je počeo već u prvoj ekspanziji „Shadowkeep“, gde je ispod površine meseca pronađen nepoznati svemirski brod koji je u sebi krio tajne velike opasnosti koja će uskoro stići do Zemlje. Ovaj pronalazak je odmah gurnuo igrače u potpunu nepoznanicu kada su posle pola decenije korišćenja sila Svetlosti (Solar, Arc i Void moći) u ekspanziji „Beyond Light“ najzad po prvi put dobili mogućnost korišćenja prve Tamne moći (Stasis).

U tom trenutku je Bungie javno detaljisao svoj finalni plan: kreaciju tri završne ekspanzije sa kojom bi priveli svoju sagu kraju – „The Witch Queen“ gde smo saznali da je rasa Hive bila prevarena od nosioca Tamne moći Witness-a da odbace Traveler-a, „Lightfall“ u kojem je počeo finalni napad Witness-a na Zemlju i gde su Guardian-i naučili drugu tamnu moć Strand, i „The Final Shape“ koja je u potpunosti fokusirana na poslednju bitku za spas čovečanstva i celog univerzuma.

Posle završetka igranja ove poslednje ekspanzije i posle deset godina uspona i padova sadržajaa kojeg je Bungie dostavio vernim Destiny igračima, sa zadovoljstvom možemo reći da je The Final Shape uspeo ne samo da ispuni naša velika očekivanja, već ih i daleko nadmaši! Njena impresivno sklopljena narativna kampanja, unikatno sklopljen dodatni post-campaign content, i širok spektar novih gameplay mogućnosti unutar nove Prismatic klase (koja spaja najbolje opcije ranijih Svetlih i Tamnih moći) je čine ne samo najboljim delom celog Destiny serijala, već i sigurno jednom od najboljih igara koje je Bungie ikada napravio.

Traveler i ceo univerzum je na ivici propasti, osim ako ga mi ne spasimo.

Narativna kampanja The Final Shape-a odbacuje formu prethodnih Destiny ekspanzija i dramatično se više fokusira na samostalnu avanturu Guardian-a unutar samog Traveler-a koji je vekovima čuvao čovečanstvo od propasti. Dok su ranije kampanje često od igrača tražile da posećuju razne druge lokacije u Sunčevom sistemu prekidajući tok misija i tražeći da se igrač posveti veoma sporednim aktivnostima, ova avantura će biti u potpunosti ispričana unutar zone The Pale Heart sa svojom novom „tower“ zonom i mini kampovima koji će biti postavljani tik ispred checkpoint-a za pokretanje sledećih misija kampanje.

Ovaj pristup dramatično olakšava tok igranja, održava igrača uvek u istom okruženju i efektivno diže narativnu tenziju, gurajući igrača da što brže odigra ovu dobro sklopljenu kampanju bez odlaska u bilo koji drugi deo Destiny 2 paketa (igra čak i obavesti igrače da nije preporučljivo napuštati The Pale Heart do završetka igranja kampanje).

Stil naracije je takođe ima veoma dobar tok, fokusiran na jasne objektive i karaktere što omogućava i igračima koji nisu previše upoznati sa istorijom igre da se u potpunosti užive i isprate radnju do kraja.

Same zone jesu nešto manje od ranijih Desiny 2 kreacija, ali su pune raznoraznih izazova koje traže dobru koordinaciju među igračima i planiranje tokom većih obračuna. Mnoge zone u sebi imaju borbene arene sa sistemima progresije koji nisu zasnovani samo na odstranjivanju protivnika, već na rešavanju jednostavnih Glyph zagonetki, prenošenja sila svetla i tame na odovarajuće altare, i drugih.

Dugačka istorija Destiny univerzuma je najzad postala dosta jasnija

Prvi put posle premijere originalne Destiny igre, ova ekspanzija je najzad ponudila i potpuno novu rasu Dread protivnika (u međuvremenu su razne ekspanzije prikazale dolazak raznih frakcija i prerađenih verzija ranijih protivnika) koje će igrači morati da savladaju koristeći potpuno nove taktike. Ovakva novina je itekako dobra vest za sve igrače koji su postali prezasićeni recikliranim protivnicima, dajući im potpuno nove izazove na bojnom polju.

Dok su ranija okruženja koje su igrači istraživali bila bazirana na stvarnim i SF lokacijama, zone koje su u ovoj igri dostupne su mnogo više apstraktne i neočekivano dizajnirane. Pošto je sam Traveler napravio Pale Heart zonu uz pomoć sećanja bića koja su uspela da uđu u njega, prvih par zona je izvučeno iz istorijskih događaja koje su preživeli povratnik Cayde, njegov bivši neprijatelj The Crow i naš sam Guardian. Sredina igre je delom fokusirana na okruženja iz prošlosti Vanguard komandanta Zavale, dok je luda i unikatna arhitektura završnice bazirana na prošlosti samog Witness-a, njegove želje da izobliči ceo univerzum, i sećanjima na njegov rodni svet gde je prvi put počeo ceo sukob između sila svetlosti i tame.

Ceo dizajnerski tim Bungie-a koji je bio odgovoran za kreaciju nivoa The Pale Heart zone definitivno zaslužuje sve pohvale, čineći ovaj deo D2 univerzuma jednim od najboljih za istraživanje i ponovni povratak tokom igranja raznih dodatnih endgame izazova.

The Final Shape je ima jednu od najboljih narativnih kampanja u istoriji Bungie-a

Igra će tokom kampanje koja u proseku traje oko 9-10 sati poslati igrača (ili opciono njegovu celu tročlanu grupu) na nekoliko ranih misija da okupe sve saborce širom linearnih i otvorenih HUB zona, i da krenu u finalni napad na Witness-a u eksplozivnoj završnici igre koja je realizovana na nesvakidašnje zanimljiv način.

Naime, naizgled poslednja velika misija kampanje je imala cilj da samo skine „zaštitni štit“ sa Witness-a, da bi grupa igrača mogla da spreči da prizove kraj celog univerzuma (to jest da nas zamrzne sve u trenutnom „finalnom obliku“) u veoma teškom novom Raid modu zvanom „Salvation’s Edge“.

Posle prvog prelaska ovog veoma teškog izazova u specijalnom premijernom Challenge modu, Bungie je iznenada otključao finalnu misiju kampanje „Excision“ u kojoj je grupa od čak 12 igrača mogla da na spektakularan način porazi Witness-a, dajući svim fanovima franšize veoma dobar „Avengers Endgame“ momenat gde su se svi veliki likovi i frakcije iz desetogodišnje istorije Destiny-a ujedinili pred zajedničkim neprijateljem.

Ovaj kraj je istovremeno igračima dao i momente radosti, uspeha, ali i tuge, uspevši da veoma jasno prikaže kraj velike sage i pripremi teren za buduće avanture.

Nove avanture nas čekaju u svetu slobodnom od Witness-a

Pad Witness-a je omogućio igračima da se posvete mnogobrojnim dodatnim aktivnostima koje je Bungie spremio za sve The Final Shape igrače – otključavanje dodatnih Prismatic opcija preko raznih in-game izazova, pronalazak dva sakrivena specijalna Exotic oružja, i inovativnu i veoma zabavnu misiju „Dual Destiny“ koja po prvi put u istoriji franšize dizajnirana da zahteva prisustvo dva igrača i daje im specijalni komad oklopa koji u sebi krije specijalne mogućnosti mnogih popularnih starih Exotic oklopa iz prethodnih godina franšize.

Mešanje svetlosti i tame u Traveler-u je takođe dovelo do stvaranja „Echoes“-a, novih pretnji koji su se raspršile po Sunčevom sistemu, otključavajući dodatne zabavne misije u starim zonama igre dok čekaju da vide kakvi će biti planovi Bungie-a za ovu igru u narednim godinama. Prva Echoes misija je fokusirana na evoluciju Vex pretnje duboko ispod površine Nessus-a, a razvoj ove priče ćemo videti u nedeljnim content drop-ovima tokom ovog leta.

Sve u svemu, pored odlične single/co-op kampanje, The Final Shape je uspeo da se izgradi u zaista odličan paket koji zadovoljava sve igrače – od onih koji su hteli zadovoljavajuć kraj priče, do onih koji su hteli nove gameplay opcije, endgame fireteam izazove, i izgradnju osnove novih avantura za buduća D2 izdanja.

Destiny 2 nikad nije bio lakši za igranje nego sada

Iako dosta starog sadržaja nije dostupno za igranje danas (čak ni uvodna D2 kampanja The Red War i njen naslednik Shadowkeep su poslati u „trezor“), Destiny serijal nikada nije bio bolji za igranje nego sada.

Mnogi stari gameplay sistemi su drastično unapređeni, matchmaking aktivnosti sada ne zahtevaju da svi igrači imaju velik nivo, itemi koji dižu Power nivo sada padaju u skoro svim aktivnostima, a solo igrači u svakom trenutku mogu da pozovu druge igrače preko ugrađenog Let's Find Group sistema.

Najveća novina ekspanzije je svakako nova Prismatic klasa koja se delom otključa tokom igranja kampanje, a ostatak nadogradnji se može otključati preko opcionih izazova. Ovaj klasa se sastoji iz dva dela – mešanja sposobnosti svih tamnih i svetlih moći i korišćenja „Transcendance“ borbenog sistema. Ovaj novi „super bar“ se otključava pravljenjem Svetle i Tamne štete nad protivnicima, terajući igrače da taktični koriste svoja oružja. Posle aktivacije, ovaj mini-Super otključava korišćenje nove specijalne granate, ojačava odbranu igrača, i omogućava napad na protivnike koji imaju svetli Prismatic oklop.

Fantastična završnica za sve koji su zaigrali Destiny pre 10 godina

Pre dolaska Prismatic-a je Destiny 2 već bio dosta poznat po svojoj širokoj podršci za pravljenje unikatnih build-ova sa pet dostupnih klasa, a sada je taj sistem drastično proširen sa mogućnošću da se mnoge opcije ovih klasa spoje u jednu. Iako finalni rezultat često može doneti drastično overpowered načine igranja, glavna odlika Destiny-a ovih dana nije da bude perfektno balansirana nego da ponudi neverovatan nivo zabave igračima koji jedva čekaju da vide kako da sklope novi miks moći da bi postali još nezaustavljiviji.

Sve ovo se naravno nadovezuje na i dalje vrhunski osećaj FPS igranja koje Bungie i dalje uspeva da održi sve ove godine. Jasno i precizno kretanje, zanimljiv AI protivnika, vertikalni izazovi kretanja, i širok spektar vrsta oružja (i njihovih modifiera) čine ovu igru jednim od najboljih FPS-ova za igranje.