Архаизам

Архаизм (грч. арцхаиос = древан) су ријечи које су постале дијелом пасивног лексика због унутар језичних разлога. Треба их разликовати од застарјелица које још нису дио пасивног лексика.^[1]

• изразни архаизми - ријечи чији је израз застарио те се данас користи истозначница или блискозначница, нпр. число > број, хоругва > застава, полза > корист, депеша > брзојавка, позан > касан, шкип > корито, прегнуће > одлучност, раздвој > растанак, китина > иње, тимор > хрид, изба > остава, соба
• садржајни или значењски (семантички) архаизми - ријечи чијем је изразу с временом придружено ново значење, нпр. лука - некад ливада, данас пристаниште бродова; подокница - некад прозорска даска, данас пјесма; врач - некад лијечник, данас човјек који се брине о култним обредима; забавити - некад приговорити, данас развеселити некога, чинити му угодно друштво, Полкулкача - особа која пољуља самопоуздање другима.
• творбени архаизми - ријечи које имају застарјеле творбене елементе, нпр. чаробија > чаробница, голић > голаћ, краљски > краљевски, љепост > љепота, покућтво > покућство
• фонолошки архаизми - ријечи у чијем се фонемском саставу види старије фонолошко стање хрватскога језика, нпр. бахат > бат, цесар > цар, сарце > срце
• графијски и ортографски (правописни) архаизми - ријечи у којима се примјењују стара правописна рјешења и стара ортографија, нпр. Ујевићев „Опроштај”