Византијска хералдика
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Тек од 12. века па надаље, када је због крсташких ратова Византија била у сталном додиру са земљама западне Европе, хералдика почиње да се користи међу Византијцима. Ипак, и тада, тематологија се углавном заснива на симболима који су већ били у употреби, а користе их углавном само најмоћније породице.
Грбови династија
[уреди | уреди извор]Застава | Време | Владар или владарска династија | Опис грба |
---|---|---|---|
око 1000. | Аргирос [Аргyрус] | На златном, плави крст између четири плаве звезде. | |
1204-1359 | Дука [Дуцас] | На плавом, сребрни крст. | |
око 1300. | Фускарнаки [Пхоускарнаки] | На плавом, приказ у сребрном Девице Марије са малим Христом. | |
око 1300. | Франгопулос [Пхрангопоулос] | На црном, златни љиљан. | |
око 1350. | Кантакузен [Цантацузене, Кантакоузинос] | На црвеном, златни двоглави орао дисплаyед, крунисан златним крунама. | |
ц. 1057 | Исак I Комнин [Цомненус, Цомнено] | На златном, црни двоглави орао. | |
1184-1195 | Исак Комнен Кипарски [Цомненус, Цомнено] | На плавом, златна звезда изнад златног полумесеца. | |
1204-1461 | Мегалокомнен Требизондски [Цомненус, Цомнено] | На сребрном, три црне пруге. | |
око 1300. | Коресио | На црном, крунисан царском круном у природној боји, златни двоглави орао дисплаyед, држећи у обема канџама по један сребрни мач палеwаyс. | |
око 1210. | Ласкарис [Ласкарис] | На златном, црни двоглави орао, кљуна оружаног црвено, крунисан златном источном круном. | |
1080-1259 | Палеолози [Палаеологус] | На црвеном, златни крст. | |
1259-1453 | Палеолози [Палаеологус] | На црвеном, златни крст и четири златна Б. | |
1262-1453 | Палеолози [Палаеологус] | На црвеном, златни двоглави орао дисплаyед, крунисан златном круном. | |
око 800 | Рангабе [Рхангабе] | На плавом, сребрни крст флорy између сребрних слова "Е", "Н", "Т", "Н". | |
око 1400. | Ралис [Раллис, Рхаоулес] | На плавом, златни пропети леопард. | |
око 1225. | Јован III Дука Ватац [Вататзис] | На зеленом, златни двоглави орао дисплаyед, са по сребрним звездама изнад сваке главе. |
Други грбови, заставе и амблеми
[уреди | уреди извор]Застава | Време | Употреба | Опис |
---|---|---|---|
667. пне. -330. не. | Град Византион | Град Византион је био 667. пне. посвећен грчкој богињи Артемиди, чији је симбол, полумесец, био коришћен као симбол града од 667. пне. па све до 330. године не. | |
330-1453 | Град Константинопољ | Када је 330. г. град Византион постао хришћански, полумесецу на Артемидином амблему је додата звезда, која је представљала Девицу Марију. | |
око 1400. | Византијско царство | Једина застава Византијског царства, са почетка 15. века, за време династије Палеолога, за коју се поуздано зна да је била застава Византије. На њој је приказан крст светог Ђорђа и грб династије Палеолог. | |
1261-1453 | Васељенска патријаршија | Застава Васељенске патријаршије након обнове царства 1261. године. На њој је приказан двоглави орао који у канџама држи крст и орб. |
Литература
[уреди | уреди извор]- Хералдрy Ин Бyзантиум & Тхе Власто Фамилy ((ен))
- Бyзантине Хералдрy (хералдица.орг) ((ен))