Fudbaleri „uklizali“ politici na Evropskom prvenstvu: Sportom protiv mržnje i ekstremizma
Prvenstvo EURO 2024 je u punom jeku. Turnir, koji se ove godine održava u Njemačkoj, organizuje se svake četiri godine, slično kao i Svjetsko prvenstvo – u vrijeme kada igrači i navijači pričaju o više od samog fudbala. Ovaj događaj koji širi dobar osjećaj dominira vijestima u regionu i pruža navijačima razlog za slavlje – uprkos neriješenim političkim i ekonomskim pitanjima.
EURO 2024
Za takmičenje su se kvalifikovala 24 tima, podijeljena u šest grupa po četiri tima. Dva najbolja tima iz svake grupe napreduju u osminu finala, dok četiri tima koja su treća u grupama sa najboljim rezultatima takođe mogu da stignu do osmine finala.
(Ako to zvuči čudno, to je zato što je relativno nov format. Ranije je učestvovalo samo 16 timova, ali novi format je uveden 2016. i koristi se od tada).
Učestvuju neka poznata imena u sportu, uključujući Kristijana Ronalda (Cristiano Ronaldo) (Portugal), Kilijana Mbapea (Kylian Mbappé) (Francuska), Luku Modrića (Hrvatska), Tonija Krosa (Toni Kroos) (Njemačka), Roberta Levandovskog (Robert Lewandowski) (Poljska) i Harija Kejna (Harry Kane) (Engleska).
Neka druga poznata imena – čak i neki koji igraju ili su igrali u Evropi – nisu prisutna. Zahvaljujući Kopa Amerika (nekoj vrsti EURO 2024 za američki kontinent), ta imena su i dalje u vijestima ovog leta. Lionel Mesi, koji je nekada igrao za Barselonu i Pari Sen-Žermen, a sada za Inter Majami, predstavlja Argentinu na nacionalnom nivou, dok Kristijan Pulišić, koji je nekada igrao za Čelsi i Borusiju Dortmund, a sada za Milan, predstavlja SAD na nacionalnom nivou.
Izbori
Turnir se održava baš u vrijeme kada mnoge evropske zemlje – poput Francuske – imaju izbore. Evropski parlament je nedavno završio izbore, a grupa Evropske narodne partije (hrišćanski demokrati) – sebe opisuju kao desni centar – osvojila je najviše glasova. Ključ njihovog programa? Ekonomija. Oni žele „ujedinjenu i sigurnu Evropu sa ekonomskom snagom i socijalnom odgovornošću“.
Izbori se takođe održavaju na nacionalnom nivou u Evropi. Francuski predsjednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) raspisao je parlamentarne izbore nakon glasanja za EU – na kojima je stranka Nacionalno okupljanje (RN) Marin le Pen (Marine le Pen) postigla iznenađujuću pobjedu. Prvi krug glasanja u Francuskoj će se održati 30. juna, a potom i drugi krug.
Igrači govore
Nakon izbora, jedan od najpoznatijih fudbalera u Francuskoj izrazio je svoje mišljenje o rezultatima. Mbape, francuski kapiten, oglasio se na konferenciji za novinare prije utakmice, rekavši: „Ekstremisti su na pragu vlasti“, dodajući: „Ne želim da predstavljam zemlju koja ne odgovara mojim vrijednostima ili našim vrijednostima“.
On nije usamljen. Saigrači Olivije Žiru (Olivier Giroud) i Benjamin Pavar (Benjamin Pavard) su takođe ohrabrivali navijače da glasaju. „Zvono za uzbunu je oglašeno, moramo se mobilisati da glasamo“, rekao je Osman Dembele (Ousmane Dembélé), dok se Markus Tiram (Marcus Thuram) direktno obratio biračima, pozivajući ih da glasaju protiv RN, rekavši: „Il faut se battre pour que le RN ne passe pas“ („Moramo se boriti da RN ne prođe“).
Porezi kao faktor
Ranije ove godine u Francuskoj, Ministarstvo finansija i ekonomije je objavilo da je deficit zemlje u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) porastao brže nego što se očekivalo, dostigavši 5,1% (za poređenje, u 2023. godini, savezni deficit u SAD-u je bio 6,3% BDP-a). To izaziva probleme za trenutnu vladu jer, prema pravilima, dug države članice EU ne smije premašiti 60% BDP-a, a deficit budžeta – razlika između državnih prihoda i rashoda – mora biti ispod 3%.
Francuska je iznad granice, kao i Italija. Austrija, Belgija, Finska, Estonija, Mađarska, Malta, Poljska, Rumunija i Slovačka takođe mogu biti suočene sa disciplinskim mjerama.
Kao rezultat toga, različite stranke u Francuskoj su iznijele svoje poreske predloge, uključujući plan Novog narodnog fronta, saveza lijevo orijentisanih grupa, da povećaju broj poreskih razreda na 14 (u poređenju sa trenutnih pet) i da ponovo uvedu porez na bogatstvo. Za poređenje, SAD ima sedam poreskih razreda.
Makronova stranka Renesansa ne planira povećanje poreza, već se fokusira na smanjenje troškova u budžetu. Republikanci žele da smanje poreze i smanje rashode, dok najnovija pobjednička stranka, Nacionalno okupljanje, želi da zamijeni porez na nekretnine porezom na finansijsko bogatstvo (sličan porez je prethodno ukinut).
Biće zanimljivo vidjeti kako će se to razvijati. Države članice EU moraju do oktobra ove godine poslati planove potrošnje na pregled EU.
Realno, većina pojedinaca obraća pažnju na i brine o pojedinačnim poreskim stopama. I kao što možete zamisliti, one se prilično razlikuju po zemljama. Evo pregleda kako se zemlje sa timovima na EURO 2024 rangiraju po pitanju poreza:
(Podaci o porezima modifikovani iz centralnih i subcentralnih gornjih stopa poreza na dohodak i dodatnih poreza, bez reference na doprinose za socijalno osiguranje, kako ih je prikupila Poreska fondacija).
Zaključak
Trenutno se mnogo priča o pobjedama i porazima. Kako će se to odigrati u fudbalu i politici, ostaje da se vidi.
Kelly Phillips Erb, Forbes
Soccer Players Tackle Politics At 2024 European Championship