Dejvid Kalhun – ko vodi kompaniju Boing u njenim najgorim danima

Da je Boing bilo koja druga kompanija, njen izvršni direktor od 2020. godine davno bi dobio otkaz. Kalhun je i dalje u svojoj fotelji, kao i kompletan izvršni odbor. Boing jeste u martu ove godine najavio da će Kalhun odstupiti sa mesta izvršnog direktora krajem 2024. godine, ali je ovo odlaganje mnogima nepojmljivo uzimajući u obzir sva dešavanja u vezi Boinga.

Ko je Dejvid Kalhun?

Neko bi mogao da izjavi u pokušaju sarkastične abolicije prvog čoveka Boinga da on nije inženjer, pošto je 1979. godine diplomirao računovodstvo na Univerzitetu Virdžinija Tek (gde je danas prorektor, uz to predsedava odborom za usklađenost, reviziju i rizik. Tokom 2018. godine Kalhun je tom univerzitetu donirao 20 miliona dolara za kreiranje istraživačkog programa koji nosi njegovo ime.

Rodio se i odrastao u Filadelfiji, a ta činjenica bila je važna i za njegove poslovne početke, pa se odlučio za Dženeral Elektrik, delom iz razloga što se sedište kompanije nalazilo u Lehaj Veli u istočnoj Pensilvaniji, gde je odrastao. U toj kompaniji je radio čitavih 26 godina, gotovo sve. Nadgledao transport, motore aviona, reosiguranje, osvetljenje i druge jedinice kompanije. Imenovan je 2005. za potpredsednika i člana odbora direktora.

Kalhun je napustio Dženeral Elektrik napustio da bi se pridružio privatnoj kompaniji za globalne informacione usluge VNU, u kojoj postaje izvršni direktor 2006. godine. Pod njegovim vođstvom, kompanija se rebrendirala u Nilsen Holdings, a dodata je na S&P 500 indeks 2013. godine. (Standard and Poor’s 500 je berzanski indeks koji prati performanse akcija 500 najvećih kompanija na berzama u Sjedinjenim Državama).

U 2014. godini Kalhun je postao izvršni predsednik Nilsena, a takođe se pridružio grupi Blekston (The Blackstone Group), američkoj kompaniji za upravljanje alternativnim investicijama sa sedištem u Njujorku, čiji je privatni kapital bio jedan od najvećih u otkupima u poslednjih nekoliko decenija. Dobio je pozicije višeg operativnog direktora i šefa operacija portfelja privatnog kapitala. Takođe je postao i član upravnog odbora ove kompanije.

Ulazak u Boing

Počeci u Boingu sežu u 2009. godinu, kada postaje član odbora direktora. Kalhun je postao predsednik i izvršni direktor Boinga u januaru 2020, kompanije koja zapošljava više od 170.000 ljudi širom sveta, i koja je vodeći američki izvoznik za komercijalne i državne kupce u više od 150 zemalja sveta. Kompaniji nisu cvetale ruže ni pre Kalhuna. Njegov prethodnik Denis Muilenburg otpušten je zbog bezbednosnih propusta i zabrinutosti za Boingove 737 MAKS avione nakon dve fatalne nesreće koje su odnele živote 346 putnika i članova posade.

Saslušanje i (ne)odgovornost

Saslušanje pododbora Senata za unutrašnju bezbednost i vladine poslove o bezbednosnim propustima Boinga i nedostatku odgovornosti Dejvida Kalhuna kao izvršnog direktora održano je ovog meseca. Kalhun je svoje izlaganje koncipirao kao izvinjenje članovima porodica žrtava dva fatalna pada aviona 737 Maks. U nesrećama u Indoneziji i Etiopiji 2018. i 2019. godine poginulo je 346 ljudi. To je dovelo do 20-mesečnog prizemljenja ovih aviona kako bi se popravili nedostaci u dizajnu koji su prouzrokovali padove.

„Boing je napravio fatalnu grešku u očekivanju da piloti mogu odmah da isprave probleme sa softverom“. Kalhun je dodao da „piloti u Etiopiji i Indoneziji nemaju ni približno iskustvo koje imaju piloti u SAD“.

To nije kraj propustima Boinga, niti izvinjenjima. Putnici i posada na letu Aljaska erlajnsa u januaru, doživeli su neprijatnost kada je eksplodirao čep na vratima na avionu Boing 737 MAKS 9, što je izazvalo nekontrolisanu dekompresiju. Avion se vratio u Portland, gde je prinudno sleteo. Pukom srećom nije bilo poginulih. Kasniji izveštaji Uprave za vazduhoplovstvo utvrdili su da je podizvođač, koga je Boing unajmio za izradu komada vrata koji je otpao, podmazivao vrata tečnim sapunom i čistio mokrom gazom, a da je za proveru kvaliteta zaptivenosti vrata korišćena i kartica za hotelsku sobu.

U martu ove godine Boingov 787 Drimlajner koji je leteo iz Australije za Novi Zeland iznenada je počeo da propada usred leta, povredivši 50 putnika pre nego što je bezbedno sleteo.

I sam Kalhun nalazi se pod istragom zbog falsifikovanja inspekcijskih zapisa za let Aljaska erlajnsa. Ministarstvo pravde ga istražuje zbog potencijalne kriminalne zavere i prevare Savezne uprave za vazduhoplovstvo.

Saslušanju Kalhuna, prethodilo je u aprilu ove godine svedočenje inženjera kvaliteta te kompanije (koji je govorio o mnogobrojnim greškama i nedostacima) Sema Salehpura koji je izjavio „vi samo pokušavate da pobegnete od toga, jer je ovo pakao kome sam bio izložen, te Boingove pretnje“.

Na ovu se nadovezuje i priča o Džonu Barnetu koji je bio zaposlen u Boingu više od 30 godina, uključujući sedam godina kao menadžer kvaliteta u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, gde se avion 787 sklapao. Umro je od očigledne prostrelne rane koju je navodno sam sebi naneo u martu ove godine, saopštila je tada policija u Čarlstonu.

Pre smrti postavio je brojna pitanja kao uzbunjivač koja su se ticala kvaliteta i bezbednosti aviona u fabrici. Podigao je i tužbu protiv Boinga, optužujući kompaniju da se suočio sa nezakonitom odmazdom zbog iznošenja svoje zabrinutosti za bezbednost.

Izvršni direktor Boinga priznao je da je kompanija zastrašivala uzbunjivače tokom saslušanja u Senatu: „Znam da se to dešava“. Ne čudi onda komentar Ričarda Abulafija, dugogodišnjeg vazduhoplovnog analitičara koji je nedavno izjavio za CNN „Kalhun je postao ekstremna sramota“.

Plata

Poslovično najdirektniji na saslušanju bio je senator Džoš Houli (preznojio je i Marka Zakerberga na saslušanju o bezbednosnim propustima Fejsbuka) koji je izjavio sledeće: „Mislim da vi gospodine Kalhun, eliminišete jednu po jednu bezbednosnu proceduru, i krivicu lepite svojim zaposlenima. Ukidate poslove jer pokušavate da izvučete svaki delić profita koji možete iz kompanije, zarad profita akcionara, i za to ste nagrađeni ogromnom povišicom“.

Boing je podigao Kalhunovu ukupnu kompenzaciju 2022. na 22,5 miliona dolara, većinski kroz procenjene vrednosti akcija i opcija. Pod pritiskom javnosti Boing je u martu 2023. objavio da Kalhun ipak neće dobiti bonus od sedam miliona dolara zasnovan na učinku, koji je bio vezan za stavljanje novog širokotrupnog aviona 777 KX u upotrebu.

To nije preterano zabrinulo Kalhuna koji je mesec dana ranije od Boinga dobio podsticaj od oko 5,29 miliona dolara u ograničenim deonicama sa ciljem da „ostane tokom oporavka kompanije“. U to vreme Boing je najavio da će Kalhunu biti dodeljene akcije u vrednosti od 15 miliona dolara koje će se deliti na rate tokom tri godine.

Nove, gotovo zapanjujuće podatke za ovu godinu izneo je Houli, pošto je na saslušanju Kalhunu bilo vidno neugodno da sam izgovori cifru, već je samo odgovorio da je „cifra velika“. Houliju nije bilo neugodno, pa smo saznali da je Kalhun dobio 32,5 miliona dolara, izračunavši da sa bonusima to povećanje iznosi 45% u odnosu na prošlu godinu.

Imao je je šta da doda i na ovo. „Vama ide odlično, američki narod je u opasnosti, i vaši radnici, a uzbunjivači se bukvalno plaše za svoje živote, ali vi dobijate nadoknadu kao nikada pre“. Houli se upitao otkud kompenzacija od 33 miliona dolara kada „nema transparentnosti, sigurnosti, kvaliteta“. Odgovor je verovatno u tome da je Kalhun ipak diplomirani računovođa.

Pod Kalhunom, Boing još nije uspeo da reši nijedan od gorućih problema i njegovi napori nisu doveli do poboljšanja kvaliteta i bezbednosti. Jesu do povećanja plata, što govori u kakvom su otuđenju današnji vodeći ljudi moćnih kompanija od realnosti i običnog sveta. Ironično, Kalhun je koautor knjige „Kako kompanije pobeđuju“, a imenovan je za najboljeg „nezavisnog direktora“ 2018. godine.